Markov blog

Oduvek su me fascinirali likovi koji uprkos svom evidentnom neznanju i nestručnosti i dalje uspevaju da opstanu, i mogu vam reći da to čine veoma dobro. Koji je recept njihovog "uspeha"?

Razmišljao sam o tome i evo do čega sam došao: osnovni sastojci su verovatno egoizam i prepotentnost, dodaj na to još obraz debeo kao đon i naviknutost dotičnog da uvek bude neki važan faktor što rezultira bezobrazlukom i eto recepta za "uspeh". Naravno inteligencija ne igra presudnu ulogu, mada većina smatra da su oni veoma inteligentni. Ne gospodo, oni su načitani. Čitaju i onda pogrešno interpretiraju ubeđeni da su u pravu. Ma nema šanse da oni greše. Jedan univerzitetski profesor me je ubeđivao kako je zelena osnovna boja. Čovek negde video RGB (Red Green Blue) i našao meni da prodaje muda za bubrege, da oprostite na izrazu. Dobra stvar po mene je bila ta što se to desilo na prvom ili drugom njegovom predavanju, pa sam odmah shvatio o kakav je on. Mada, šta mi to vredi kad je ipak on taj koji je iznad mene, i koji određuje moju dalju sudbinu, jer ipak je on profesor a ja njegov student, a poznato je da profesori ne greše. Osim kad pogreše. Ali to se dešava veoma retko i nisu oni krivi. Nismo ih dobro razumeli. Ma da.